Kuca Klastera / Cluster House

U ime Balkansko Crnomorske Mreže klastera Kuće klastera (BBS ClusNet), institucije podrške ovom događaju, imamo zadovoljstvo da vas pozovem da se pridružite Balkanskoj klaster porodici na PRVOJ BiH KONFERENCIJI KLASTERA u prelepom Mostaru, od 13.-14.juna 2018.godine.

Konferenciu organizuje BiH konzorcijum klastera u oblasti drvne industrije, IKT, turizma, plastike i metala uz akademske i I&R institucije. BiH konzorcijum klastera je član BBS ClusNet i Kuće klastera.

Docent dr Danka Milojković, direktor Kuće klastera i član Borda direktora globalne TCI Mreže će biti jedan od govornika sa temom Dansko-Srpski Model Kuće klastera za klasterski-zasnovan održivi socio-ekonomski razvoj na Balkanu.

U iščekivanju našeg susreta i upoznavanja novih prijatelja klastera i nastavka diskusije i SMART BALKAN CLUSTER POLICY deklaracije, koja je započeta u okviru okruglog stola koji je podržan od Evropske komisije/DG Enterprise Cluster Unit/ u Solunu prošlog septembra.

Ovo je pristup Kuće klastera BBS ClusNet očuvanju mira i podrške prosperitetu na Balkanu.

Osnovne informacije o konferenciji dostupne su na linku. Za informacije na engleskom jeziku kontaktirati Info Centar Kuće klastera preko Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

 Agenda_I BiH Cluster Conference 2018.pdf

Poslovne prilike na tržištu Slovenije

Republika Slovenija je zemlja sa dobrim geografskim položajem, nalazi se na jugu srednje Evrope, što je čini veoma tranzitnom državom jer povezuje istok i zapad, kao i sever i jug Evrope. Drumski i železnički saobraćaj su dobro razvijeni što omogućava dobar transport robe i prevoz putnika. Ekonomska krize u zemlji je završena 2014. godine kada je počeo privredni rast koji se iz godine u godinu povećava. Po preliminarnim procenama 2017. godini privredni rast iznosio je 5% i trenutni BDP iznosi 19.576 evra po stanovniku.

Slovenija je zemlja koja je orijentisana na izvoz jer već godinama beleži veći izvoz od uvoza. U 2017. godini suficit je iznosio 724,2 mio evra. Najveću razmenu ima sa zemljama EU od kojih najviše izvozi u Nemačku, Italiju, Hrvatsku i Austriju. Iz tih zemalja Slovenija i najviše uvozi. Najveći izvozni partneri Slovenije izvan EU su Rusija, Srbija i BiH, dok Slovenija najviše robe uvozi iz Kine, Srbije i BiH.

Slovenija je članica Saveta Evrope, Evropske unije, jedna je od osnivača Svetske trgovinske organizacije, članica je UN i NATA. Takođe, potrebno je istaći da je u dobrim političkim odnosima sa Ruskom Federacijom, Republikom Srbijom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Albanijom i mnogim drugim državama koje nisu članice EU.

Slovenija je stabilna država u ekonomskom i političkom smislu, ima pojednostavljen sistem registracije privrednih društava, elektronski povezane institucije i njihove registre što im omogućava efikasan i brz rad, nekorumpirano sudstvo i poresku upravu što sve zajedno predstavlja uređeno područje za ekonomski rast i neometano poslovanje privrednika.  Ako na to još dodamo da je članica Evropske Unije i da samim tim ima slobodan protok robe, usluga, kapitala i ljudi onda svakako predstavlja pravu poslovnu priliku.

Poslovna saradnja između Srbije i Slovenije jako dobra, investitori iz Slovenije su već duže vreme prisutni u Srbiji, dok su velike investicije od strane srpskih poslodavaca u Sloveniji Comtrade, Fructal, hotel Kempinski Palace u Portorožu i hotel Intercontinental u Ljubljani, pored njih se osnivaju i mala privredna društva koja se bave pružanjem raznih usluga a najčešće među njima su: građevinske, stolarske i prevozničke usluge.

Turizam

U Sloveniji se trenutno najbrže razvija turizam, broj stranih turista koji dolaze da vide lepote ove male zelene države se povećava iz godine u godinu. Skoro 60% Slovenije je pokriveno šumom, ima više od 40 parkova i rezervata koji su međusobno povezani putevima za šetnju, što je čini zanimljivom za planinare i turiste koji vole šetnju po planinama. Atraktivna je tokom cele godine jer ima more, skijaške centre, Alpe, banje sa lekovitim vodama, jezera i lepu prirodu. Samo glavni grad Ljubljana poslednjih godina beleži rekordne posete turista. Pre samo desetak godina je Ljubljana tokom leta bila pust grad, retko gde se mogao sresti po koji turista i lokali u centru grada su bili prazni, a danas je slika potpuno drugačija. Centar grada je već od aprila pa sve do kraja oktobra prepun japanskih, kineskih, italijanskih, engleskih i mnogih drugih turista, a pronaći slobodno mesto na terasi nekog od mnogobrojnih lokala je prava lutrija. Ljubljana je postala jako uređen i čist grad koji privlači strane turiste koji mogu videti mnogobrojne znamenitosti. Iz tog razloga se povećavaju hotelski kapaciteti pa se u Ljubljani više isplati investirati u izgradnju hotela ili renoviranje i preuređivanje već postojećih objekata u motele ili hostele od investiranja u izgradnju stambenih objekata. U poređenju sa Beogradom u Ljubljani je gradnja stambenih objekata mnogo manja jer potražnja nije tako velika. Slovenci više vole živeti izvan grada u manjim naseljima, koja su okružena lepom prirodom i ispunjena tišinom a istovremeno su dobrim putevima povezana sa većim gradovima. Trenutno postoji plan da se u naselju Podutik u neposrednoj blizini Ljubljane izgrade stambeni objekti, a za realizaciju tog projekta Družba za upravljanje terjatev bank d.d. traži partnera. Već duže vreme se traži i investitor koji bi kupio zemljište i objekte na lokaciji tzv Tobačne u neposrednoj blizini centra Ljubljane i parka Tivoli, gde bi se po nacrtu trebao izgraditi stambeno – poslovni centar.

U Mariboru je turizam takođe zanimljiv za investicije, na prodaju su neki od hotela na Pohorju jer je bivši upravljač ŠC Pohorje otišao u stečaj. Toplice Maribor od prodaje Rusima beleže konstantan gubitak pa trenutni vlasnik Gazprom već neko vreme prodaje objekte koji su u sklopu TM.

Izvoz zdrave hrane u Sloveniju

Potražnja za organskom hranom je u Sloveniji sve veća, zato su se mnogi slovenački poljoprivrednici okrenuli gajenju zdravog voća i povrća. Poznato je da Slovenci jedu zdravu hranu i da je u njihovoj prehrani dosta voća i povrća. Oni u prodavnicama gledaju šta kupuju, gledaju poreklo proizvoda, deklaracije i rok robe. Dosta se kupuje organska hrana i proizvodi sa oznakom BIO, a to je odlična prilika za proizvođače zdrave hrane iz Srbije.

Industrija

Slovenija je važan proizvođač automobilskih delova na svetskom tržištu. Društva kao što su Kolektor, Hidrija, Hella Saturnus su dobavljači delova za evropske i svetske proizvođače automobila. Proizvođači automobilskih delova doprinose skoro desetinu godišnjeg slovenačkog bruto društvenog proizvoda, a automobilska industrija čini više od 20% celokupnog izvoza iz Slovenije. Ova društva imaju puno dobavljača za materijal koji im je potreban u proizvodnji zato bi saradnja sa njima u tom smislu bila zanimljiva za srpska društva.

Osnivanje privrednog društva u Sloveniji

Osnovati ili kupiti društvo sa ograničenom odgovornošću u Sloveniji može i strano pravno ili fizičko lice. Bitno je da ima osnovni kapital, poreski broj dobijen od slovenačke poreske uprave i da dođe u Sloveniju radi otvaranja računa u banci i potpisivanja dokumenata za osnivanje ili kupovinu d.o.o.

Stranac u Sloveniji može osnovati i akcionarsko društvo ili postati vlasnik akcija već postojećeg akcionarskog društva. Kao i kod d.o.o. i ovde je za osnivanje potrebno imati osnovni kapital, samo u znatno većem iznosu, a to je 25.000 evra što je zakonom propisan minimalni osnovni kapital, osim kada je posebnim zakonom propisan veći minimalan osnovni kapital kao npr. za banke, a to je 5.000.000 evra. Takođe, potrebno je da budući vlasnik a.d. dobije poreski broj.

Društvo se osniva po ubrzanom postupku što znači da se dokumentacija predaje na jednom mestu gde mora biti prisutan osnivač društva i lice koje se imenuje za zastupnika. Pri osnivanju je potrebno imati poreski broj za osnivače, poslovno ime, sedište i delatnosti. Za sedište je potrebno imati overenu izjavu vlasnika objekta u kome će društvo biti registrovano. Moguće je imati virtuelno sedište. Nakon upisa privrednog društva odlazi se u željenu banku i otvara privremeni račun na koji se uplaćuje osnovni kapital (za d.o.o. minimalan osnovni kapital iznosi 7.500 evra). Dobijeni poslovni račun i dokaz o uplaćenom osnivačkom kapitalu treba dostaviti organu za registraciju društva.

Privredno društvo može poslovati bez zaposlenih, a direktor može biti stranac bez radne i boravišne dozvole. Međutim, da bi novoosnovano društvo zaposlilo stranca mora pre toga aktivno poslovati najmanje 6 meseci ili investirati 50.000 evra u delatnost u okviru koje će radnik stranac obavljati posao (npr. kupovina mašina, kombija, kamiona, alata itd. zavisi od toga koja je registrovana delatnost privrednog društva).

Autor teksta za INFOCLUSTER e-magazin Kuće klastera

Natalija Tokanović LLM

Borli d.o.o. Slovenija

V Međunarodni sajam starih zanata u Nišu  održaće se u petak 1.6.2018.godine od 13h, , u Kući starih zanata na adresi ul.Kosovke devojke 6a

Sajam je nastao iz Projekta prekogranične saradnje IPA CBC Bugarska-Srbija.

Idejni tvorac i organizator sajma je Udruženje za očuvanje tradicije Južne Srbije "Aktiv žena Niša", članica Mreže ženskih udruženja Južne Srbije Kuće klastera. Institucija podrške sajamskoj manifestaciji je GO Pantelej.

Dobro došli u Niš – centar starih zanata južne Srbije!

U saradnji sa organizatorom Sensorik Klasterom iz Nemačke, pozivamo Vas da prijavite učešće na Letnjoj Školi SENSORIK koja će se održati u septembru 2018 u Regensburg-u.

Za studente je učešće besplatno i omogući će Vam uspostavljanje kontakta sa  high-tec-kompanijama u Nemačkoj.

U vezi detalja pozvati se na Kuću klastera i kontaktirati :

Susanne Spies

Referentin Personal- und Organisationsentwicklung
Strategische Partnerschaft Sensorik e.V.

93053 Regensburg

SREĆNO USAVRŠAVANJE I PO POVRATKU PIŠITE NAM O VAŠIM UTISCIMA I SAZNANJIMA

DA MOTIVIŠEMO VAŠE KOLEGE NA INTERNACIONALIZUJU SVOJE ZNANJE I PRIMENJUJU GA U NAŠOJ VOLJENOJ ZEMLJI!

 Flyer-Sensorik Summerschool_Sep 2018_Regensburg.pdf